PSS Vrbas

Kucurski put bb, Vrbas

Pear Decline phytoplasma ( Candidatus phytoplasma piri ) – propadanje kruške

Propadanje kruške je bolest koja je prvo zabeležena još 1934 godine u Italiji. Osim u Italiji rasprostranjena je i u Nemačkoj i Švajcarskoj, a ima je i u severnoj Americi i u Africi. Kod nas se nalazi na listi IA deo II što znači da je zabeležena na ograničenim lokalitetima.

Fitoplazma parazitira biljke iz roda Pyrus, kod nas prvenstveno krušku i dunju.

Simptomi pojave bolesti mogu se manifestovati na dva načina kao sporo propadanje biljaka što je češći način ispoljavanja ove bolesti i kao brzo propadanje. Jačina simptoma zavisi od više faktora kao što su osetljivost podloge i plemke, primenjene agrotehnike i dr..Vidljivi simptomi mogu se uočiti posle oko dva meseca od izvršene zaraze.

Simptomi sporog propadanja se naj jasnije uočavaju početkom jeseni kada lišće poprima purpurno crvenu ili narandžastu boju , zavisno od sorte. Listovi se od ivica uvijaju na gore. Ovi listovi su tokom vegetacije sitniji, slabije razvijeni i imaju kožast izgled i rano počinju da otpadaju posebno sa vršnih grana. Obolela stabla su sa slabije razvijenim lastarima, cvetaju i daju plod ali znatno slabije od zdravih biljaka, ukupno cele biljke su zakržljale. Suše se obično za dve do tri godine. Kod ovih biljaka se na mestu spajanja plemke i podloge uočava taman prsten i na tom mestu dolazi do nekroze tkiva . Zbog ove nekroze dolazi do slabijeg protoka hraniva i vode što se u toku leta manifestuje kao uvelost.

Simptomi brzog propadanja biljaka se mogu uočiti na mestu srastanja plemke i podloge, gde se pojavljuje nekroza tkiva, ove biljke prestaju sa rastom, listovi i plodovi brzo venu , listovi nekrotiraju i cela biljka propada za par nedelja. Brzom propadanju su posebno podložne osetljive vrste podloga, poreklom sa istoka, kao što su Pyrus serotina i Pyrus ussusuriensis.

Prenoslilac ove fitoplazme je kruškina buva, Psylla piricola, P. Pyri i P.pyrisuga. Kruškina buva prenosi zarazu sa obolelog na zdravo drvo i iz jednog u drugi zasad. Patogen opstaje u insektu vektoru oko tri nedelje, a da bi se preneo sa bolesne na zdravu biljku potrebno je da se insekt hrani od 24 do 48 časova na zaraženoj biljci.

Prenošenje iz jedne u drugu oblast vrši se zaraženim sadnicama.

Preventivne mere zaštite podrazumevaju upotrebu zdravog sadnog materijala. Korišćenje otpornih sorti i podloga. Posebno osetljive sorte krušaka su Viljamovka, Crvena viljamovka, Butira i dr.

Posebno je važno sprovesti efikasnu zaštitu od vektora , kruškine buve kako u merkantilnim zasadima tako i u sadnom materijalu.

Ukoliko se sumnja da je zasad zaražen fitoplazmom obavezno je stupiti u kontak sa zaštitarima u PSS-bama ili ovlašćenom laboratorijo koje će izvršiti uzorkovanje i poslati uzorke na analizu. Ako je rezultat analize pozitivan, zaražene biljke se moraju iskrčiti i uništiti. Ako je zaraza konstatovana u sadnom materijalu treba zabraniti promet iz tih zasada, a zaražene biljke uništiti.

Katarina Radonić,dipl.ing.

p.s. Slike su iz zaraženog merkantilnog zasada ( laboratorijski potvrđeno) u Ruskom Krsturu.